Dom za stare u Dimitrovgradu broji nešto više od 95 štićenika, o čega je polovina nažalost teško pokretljiva. Iako su uslovi u domu pristojni, ono što oslikava veliku većinu staračkih domova je upravo usamljenost koju starost nosi.
Grupa radioničarkog osoblja organizovala je posetu staračkom domu za 30 dečaka I devojčica koji pohađaju inkluzivne radionice u okviru projekta Reintegracija II. 20 štićenika doma je zajedno sa decom igrlo brojne igre, od duvanja bing pong loptice slamčicama, šutiranja lopte iz sedećeg položaja zbog teške pokretljivosti do brojnih društvenih igara. Cilj radioničarskog osoblja je bio dvostruki – aktivacija starijih sugrađanja kroz igre koje aktiviraju I jačaju mišićnu strukturu do predstavljanja starije generacije deci kao riznice znanja I iskustva koji su mlađima dragoceni.
Jedan stariji štićenik doma, na komentar radioničara da im je žao ukoliko su ih deca uznemirila igrom I vikom izjavio je – “Deco draga, dođite nam što češće, kako može da nam smeta vika – ubi nas ova tišina”. Kroz ovaj emotivni momenat oslikava se značaj koji ovakve posete imaju. Deca imaju priliku da uče o vrednostima, poštovanju starijih, čuju brojne dragocene priče iz “onih vremena” i time oboje maštom i ljubavi male dečije glavice, a starijima je srce zaigralo na dečiju pažnju, osmehe, viku I igru jer mnogi od njih ili nemaju porodice koje ih posećuju ili su daleko pa su posete retke.
Poseta je beskrajno značila i starijoj i mlađoj generaciji jer su upravo u tom međugeneracijskom susretu imali priliku da se raduju jedni drugima, uče jedni od drugih uz mnogo smeha I radosti I poneku suzu na rastanku.