„Uz muziku je sve lakše“, Lidija Manić, dobitnica plastenika, Pirot

Lidija Manić je jedna od korisnika koji su dobili plastenik i prateću opremu u okviru projekta Reintegracija II u Pirotskom okrugu. Tokom procesa selekcije bila je u prilici da pohađa i sveobuhvatnu obuku za plasteničku proizvodnju, ali i dobije potrebno, dodatno savetovanje i usmeravanje u proizvodnji nakon postavke plastenika.

Ovo je njena priča.

Ja se zovem Lidija Manić i penzioner sam. Ali znate kakav je život na selu – za nas nema penzije! Kad živiš od onoga što ti zemlja i sunce daju, nema odmora ni slobodnog dana. Leti ustajemo oko 4 sata da uradimo što više možemo pre nego što krene vrućina. A uveče, uz svetiljku smo u plasteniku i čupkamo svaku travčicu da prinos bude zdrav.

                   

Postavili smo plastenik – pa nema lepšeg u kraju! Ja i deda, suprug moj, sve smo vezice ručno ispleli da ne seku nežne stabljike. Posadili našu staru sortu paprike za ajvar, paradajiz i krastavce pa sad čekamo – šta ti Bog da I vreme dozvoli, takav će I prinos biti. Unučići su daleko, pa kad dođu imaćemo više da im spakujemo da ponesu, a i da probaju malo nešto zdravo i sa sela – tako svaka baba misli, pa i ja!

Kakav je život na selu, to me pitate? Ja sam ceo život ovde, od rođenja, u isto selo sam se I udala. I da vam kažem – nikad nije bilo lako. Samo kad si mlađi lakše ti je da se saginješ I okopavaš. Novca nikada dovoljno, penzija mi je 130 eura. I kako čovek od toga da preživi? Ali radimo, čuvamo stoku, sadimo što više možemo I dok smo mi u snazi valjda će biti svega. Ja i deda imamo trazistor, odvrnemo muziku dok radimo pa nam bude lakše. Ako čovek uz muziku radi, sve lakše ide!

Nosilac projekta „Reintegracija II – dalja podrška održivoj (re)integraciji povratnika u Srbiji“ je nemačka organizacija ASB (Arbeiter-Samariter-Bund), implementacioni partner je Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) iz Beograda. Projekat je podržan od Grada Pirota i finansiran je sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ.