Aleksandar Vidanović, radioničar iz Pirota
„Naš grad je
mali i nema toliko ponude aktivnosti prvenstveno za decu. Mi ih u Dobrosusedskom klubu Pirot angažujemo, zainteresujemo za određene
teme, a ja konkretno sa njima radim na ekologiji i očuvanju životne sredine. Pored dece, radim i sa meštanima okolnih sela i kroz projekat Reintegracija II sprovodimo različite akcije čišćenja i uređenja kako lokalnih prilaza selima tako i u samim selima. Ljudi su oduševljeni – malo pokretačke energije i svi se priključe – jedan donese kosilicu, drugi motornu testeru, naučimo ih kako se bezbedno rukuje alatom i kako da uz malo truda i volje naprave promenu u svojoj zajednici!“
Ivan Ivanov, poslodavac iz Pirota
„Imamo ovu našu vulkanizersku radnju već skoro treću generaciju. Kažem skoro jer ju je deda otvorio pred kraj života. Posao ide, ide pa stane – ako nemaš noiju opremu i mašine mušterije za čas pređu kod drugog. Mi smo preko projekta Reintegracija II dobili mašinu za mašinsku popravku guma – pitaju me koliko ti znači – toliko da sam mogao da zaposlim dvojicu korisnika projekta i da i ja imam posao! Ogromna je promena u poslu, štedi nam vreme, a i uz mašinu uspevamo da budemo konkurentni. To su tri porodice koje se hrane samo zbog jedne nove mašine!“
Mejra Baćićanin, učesnica radionica “Vršnjački medijatori”, Novi Pazar
„Kao mladoj osobi jako mi je važno da imam mesto gde razgovaram sa vršnjacima i gde usput učim kako da najbolje iskoristim sopstvene potencijale, a u Dobrosusedskom klubu Novi Pazar to itekako uspevam! Moja porodica je boravila u Nemačkoj i tamo sam imala priliku da prolazim slične radionice, jako me raduje da na sličan način po povratku u svoj rodini Novi Pazar mogu to isto da prolazim. Mi jedva čekamo kada ćemo da se okupimo i već se stvorilo društvo koje i van radionica misli na sličan način – poštujući sebe i druge.“
Ivana Manoilov, dobitnica plastenika, Dimitrovgrad
„U našem selu – Prtopopinci, Dimitrovgrad malo se šta dešava. Naš plastenik koji smo dobili preko projekta Reintegracija II je kao pravo čudo – svi dolaze da ga obiđu, a mnogi su pokrenuli i sopstvenu proizvodnju jer vide kako prinosi mogu biti veći i koliko za porodicu znači kada možeš i da ostvariš dobru finansijsku dobit svojim radom! Više od 10 godina smo bili u Švajcarskoj i pokušavali da imamo koliko – toliko dobar život, ali verujte mi – nigde nema ovakve lepote, mira i radosti kao u našem selu! Dok god da smo živi tu smo i tu i unuke gajimo!“
Mijodrag Kučević, Novi Pazar
„Penzioner sam već skoro 10 godina. Živim u selu Sebečevo kraj Novog Pazara i na starom porodičnom imanju gajim maline. Dolaze mi unučići, hvala Bogu velika nam je familija. Radio sam po Nemačkoj i Holandiji kao keramičar, vodoinstalater, ni sam ne znam koje sve poslove nisam obavljao. Život te nauči da sve moraš znati da radiš ako hoćeš da prehraniš porodicu. Maline su mi spas – dušu leče.
Ujutru popijem kafu pa u polje. Uvek ima nešto da se radi – da se otkrije zasad, počupa korov, priveže grana koja viri. Preko projekta sam dobio sistem za navodnjavanje i sadnice. Lepo su se primile, čekamo sad kakav će prinos biti. Mnogo mi je važno što smo dobili i znanje uz sadnice – učili su nas kako se neguje rasad, kako se navodnjava, mnogo čovek pogreši iz neznanja, a sve to utiče na prinos. Ja sam zadovoljan, u mojim godinama čovek se raduje svakom novom danu, a malina će biti, siguran sam!“
Amar Džanković, Novi Pazar
„Pokojni stric je otvorio ovu gostionicu pre skoro 40 godina. U Novom Pazaru su ljudi specifični – svako voli da ima to svoje, jedno mesto gde ujutru popije kafu, a popodne se sretne sa prijateljima. To im dođe kao drugi dom, tako je i naša gostiona – iako mala, postala drugi dom mnogima. Učio sam srednju ugostiteljsku školu jer sam stvarno želeo da nastavim porodičan posao. Nije tu velika zarada da se razumemo, ali ponos što je to u porodici prevazilazi svaki novac i on postaje nevažan. Dobio sam roštilj i opremu za gostionu – stolove i nove stolice preko projekta. Čudili su se ljudi – kažu ovo nije moja kafana! Navikli na stari, poderani štof pa im neobično.
Pokušavao sam u Erfurtu u Nemačkoj da ostanem, mlada usijana glava pa misli da je svet njegov. Ne ide to tako, potrebni su ti papiri, stalan posao… Nije mi žao što sam se vratio, imao sam gde i imao sam posao da nasledim. Još samo da se oženim – to je majkina najveća briga, ali meni se ne žuri!“
Nosilac projekta je nemačka organizacija ASB (Arbeiter-Samariter-Bund), implementacioni partner Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) iz Beograda, a korisnički okruzi na projektu su Pirotski, Rasinski i Raški okrug. Projekat je finansiran sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ uz podršku.