Iregularne migracije – kako se zaštiti i bolje informisati

ŠTA SU IREGULARNE MIGRACIJE?

• Iregularne migracije su situacije kada ljudi prelaze granice država bez dozvole, odnosno bez potrebnih dokumenata (pasoša) ili viza. To znači da ulaze ili borave u nekoj državi na način koji nije u skladu sa zakonima te zemlje, pa samim tim krše zakone određene države. Na primer, neko može ući u drugu državu bez pasoša, vize ili potrebnih papira, ili ostaju duže u drugoj državi nego što im je dozvoljeno. Ljudi to često rade da bi našli bolji život, pobegli od ratova ili siromaštva, ali time sebe izlažu velikim opasnostima, kao što su trgovina ljudima, eksploatacija, loši uslovi života i opasni prelazi.

KAKO DEFINIŠEMO TRGOVINU LJUDIMA?

• Trgovina ljudima je krivično delo i znači prodaju i kupovinu osobe radi njene prisilne upotrebe ili iskorišćavanja. To se radi putem sile, pretnji, prevare ili zloupotrebe teške situacije u kojoj se osoba nalazi. Čak i ako osoba pristane na eksploataciju, to ne menja činjenicu da je reč o zločinu. Žrtva trgovine ljudima nema slobodu kretanja. Mnogi misle da su samo žene žrtve i da se radi samo o seksualnoj eksploataciji, ali to nije tačno. Muškarci su često žrtve prinudnog rada, a trgovci ljudima koriste razne metode eksploatacije.
• Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi). Postoji nekoliko oblika trgovine ljudima:
• Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija;
• Prinudni rad;
• Prinudno prosjačenje;
• Prinuda na vršenje krivičnih dela;
• Trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje);
• Prinudni rad u kući;
• Prinudni brakovi;

KO SU TRGOVCI LJUDIMA?

• Trgovac ljudima može biti bilo ko – muškarac ili žena, čak i neko blizak kao član porodice, prijatelj ili osoba od poverenja. Oni mogu da vrbuju ljude obećavajući posao, školovanje ili brak, a zatim ih prisiljavaju na rad ili druge oblike eksploatacije

RADNA EKSPLOATACIJA

• Radna eksploatacija je kada osoba mora da radi protiv svoje volje, bez prave plate, u lošim uslovima, i bez mogućnosti da ode ili promeni posao. Ljudi koji je vrše koriste prevaru ili prisilu da bi nekoga zadržali i iskoristili za sopstvenu korist.

KAKO PREPOZNATI RADNU EKSPLOATACIJU?

• Lažni oglasi za posao često se koriste kao zamka da bi ljudi postali žrtve radne eksploatacije. Najčešće počinioci vam obećava dobru platu i uslove rada u inostranstvu, ali zapravo nameravaju da iskoriste radnike. Na primer, neko može objaviti oglas za visoko plaćen posao u inostranstvu, a kada ljudi prihvate, uskraćuju im osnovna prava i zaštitu, oduzimaju im dokumenta i prisiljavaju ih na rad bez plate.
• Život i rad u lošim uslovima: Ljudi često žive na istom mestu gde rade, u lošim i nehumanim uslovima. Ponekad to mogu biti napuštene zgrade ili skladišta, a oni retko ili nikada ne napuštaju te prostore.
• Loša oprema za rad: Osobe nemaju zaštitnu opremu koja im je potrebna za bezbednost na poslu, kao što su radna odela, zaštitne kacige ili rukavice. U zimskim mesecima nemaju ni toplu odeću.
• Bez pristupa zaradi: Osobe ne primaju direktno svoju platu. Poslodavac kontroliše sav novac i radnici nemaju pristup svojoj zaradi.
• Ne postoji ugovor o radu: Ove osobe obično rade bez ikakvog pisanog ugovora, što znači da nemaju zaštitu u slučaju problema.
• Previše radnih sati: Radnici su često primorani da rade duže nego što je zakon dozvolio, bez dodatne naknade za prekovremeni rad.
• Ograničena sloboda: Radnici su zavisni od svog poslodavca za sve – od smeštaja i hrane do prevoza. Oni nemaju slobodu da se kreću i ne mogu da biraju gde će živeti ili kako će se kretati.
• Kontrola i kazne: Poslodavci često koriste pretnje, uvrede, pa čak i nasilje da bi zadržali radnike. Ako se radnici usude da se pobune ili pokušaju da odu, mogu biti kažnjeni.
• Loša zdravstvena zaštita i sigurnost: Na radnom mestu ne postoje mere zaštite za zdravlje i sigurnost, ili su te mere loše. Radnici ponekad rade s opremom koja nije sigurna, ili koja je čak napravljena tako da je koriste deca.
• Plaćanje za osnovne stvari: Radnici mogu biti primorani da plaćaju za alat, hranu i smeštaj, ili im se ti troškovi oduzimaju iz njihove zarade.

SERVITUT – kada su ljudi koji rade u domaćinstvu eksploatisani

Živi sa poslodavcem: Osoba često živi u kući poslodavca, ali nema pravo na privatnost niti normalne uslove za život.

Izolovanost: Oni ne jedu zajedno sa članovima porodice poslodavca, ne smeju da napuste kuću i retko imaju kontakte sa spoljnim svetom.

Nasilje i pretnje: Kućni pomoćnici su često izloženi pretnjama, uvredama i nasilju. Poslodavci ih drže u strahu kako bi ostali u poslu.

KORISNI SAVETI:

1. Izbegavajte oglase za posao u inostranstvu u kojim se hitno traže radnici, ili ponude koje su potpisane samo mobilnim brojevima ili imejl adresama, ako ponuda ne zahteva nikakvu posebnu stručnu spremu, iskustvo ili poznavanje jezika, a nudi se veoma visoka zarada. Ukoliko u kontaktu sa osobom iz agencije/firme ne možete doći do osnovnih podataka o ponudi i nije u potpunosti jasno šta bi trebalo da radite, odustanite.
2. Proverite da li imate ugovor o radu: Pre nego što prihvatite posao, uvek tražite da dobijete pisani ugovor. Ugovor bi trebalo da sadrži informacije o vašoj plati, radnom vremenu i vašim pravima. Nikada ne radite bez ugovora. Ugovor se treba dobiti na uvid i treba obaviti potpisivanje pre nego što odlučimo da prihvatimo poslovnu ponudu i u inostranstvu. Probni rad isto mora biti regulisan ugovorom i biti plaćen. Zakon o radu
3. Ne dajte svoje dokumente poslodavcu: Vaš lični dokument (pasoš, lična karta) treba uvek da bude kod vas, jedino policija ima pravo da vam ga traži. Poslodavci nemaju pravo da zadrže vaše dokumente.
4. Proverite uslove smeštaja i ishrane: Ako vam poslodavac obezbeđuje smeštaj i hranu, proverite unapred gde ćete živeti i kakva je hrana. Ako smeštaj izgleda nebezbedno ili neprikladno, ili ako vam nude lošu ili nedovoljnu hranu, budite oprezni.
5. Znajte svoja prava: U svim državama imate pravo na pravednu platu, odmor u toku radnog dana, slobodan dane, zdravstveno osiguranje i bezbedne uslove za rad. Više o radnim pravima možete naći na sledećoj aplikaciji Radna prava za tebe.
6. Pre odlaska u inostranstvo:

• Pre putovanja, proverite da li imate važeću vizu i potrebne dozvole za boravak. Nedostatak ovih dokumenata može dovesti do deportacije ili zabrane ulaska u zemlju.
• Obavezno proverite da li prevod ugovora sa maternjeg jezika odgovara ugovoru na stranom jeziku, neretko se dešava da se te dve verzije razlikuju.
• Ostavite kopije svog pasoša pouzdanim osobama (prijateljima, članovima porodice, rođacima) i dogovorite se sa njima sigurnu reč (lozinku), koja će im signalizirati prilikom razgovora da ste u opasnosti.
• Napravite listu kontakata naše ambasade ili konzulata u državi u koju putujete radi posla. Potražite kontakte sindikata i organizacija civilnog društva u toj državi, kako biste mogli da ih kontaktirate u slučaju potrebe. Informacije o ambasadama i konzulatima Republike Srbije u svetu i strana predstavništva u Srbiji možete naći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije
• Proverite sve informacije o firmi. Takođe razgovarajte sa ljudima koji su već radili u toj državi, kako biste saznali više o uslovima rada.
• Proverite koje obuke ili sertifikate možete steći pre odlaska u inostranstvo kako biste povećali šanse za legalno zaposlenje. Investiranje u obuku može vam obezbediti sigurniju budućnost.
• Držite se zvaničnih informacija i izbegavajte sumnjive izvore o radu u inostranstvu. Nepouzdani izvori mogu vas dovesti u opasne situacije i eksploataciju.

7. Ne plaćajte za posao: Poslodavac ne sme tražiti od vas da platite za posao. Agencije po Zakonu o agencijskom zapošljavanju ne smeju naplaćivati posredovanje od osobe koja potražuje posao. Zakon o agencijskom zapošljavanju Spisak Agencija za zapošljavanje koje imaju dozvolu za rad možete naći na sajtu Ministarstvo za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.
8. Obratite pažnju na obećanja o zaradi: Ako vam poslodavac obećava previše dobru platu, budite oprezni. Poslovi sa nerealno visokom zaradom često skrivaju opasnost od eksploatacije.
9. Ne radite bez odmora: Vi imate pravo na slobodne dane i odmor tokom dana.
10. Pitajte za zdravstveno osiguranje: Proverite da li poslodavac nudi zdravstveno osiguranje i druge beneficije. Zakon o zdravstvenoj zaštiti
11. Uvek prijavite svoje boravište i status lokalnim vlastima kada stignete u inostranstvo. To je važno za vašu sigurnost i zaštitu.

GDE TRAŽITI POMOĆ?

– Kontaktirajte organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć žrtvama rane eksploatacije i migrantima. One vam mogu pomoći da se oslobodite i dobijete zaštitu.

– Pričajte sa prijateljima i porodicom. Ne bojte se da podelite svoju situaciju sa onima kojima verujete.

– Ako radite u inostranstvu, kontaktirajte ambasadu svoje zemlje  za pomoć.

KORISNI KONTAKTI

Više informacija o sigurnom radu u inostranstvu možete naći na aplikaciji „Rad na sigurno“.

Takođe, na ovoj aplikaciji između ostalog možete pronaći i kontakte organizacija civilnog društva u određenim državama kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć.

Migracioni servisni centar  https://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/programi/migracioni-servisni-centar.cid253

Nacionalna mreža Antitrafiking centar , kao i organizacije civilnog društva Astra i Atina.

La Strada International je evropska platforma nevladinih organizacija protiv trgovine ljudima, čiji se rad zasniva na zaštiti ljudskih prava, pružanju podrške i pomoći žrtvama trgovine ljudima.